Sudar orijentalnog i luksuznog Dubaija

Naš prvi odlazak u Dubai bio je presudan da ove godine povedem osmočlanu družinu put jednog od najmodernijih, najsadržajnijih i najluksuznijih gradova na svetu. Od osobe koja je sa odbojnošću razmišljala o ovakvom tipu grada, došla sam do toga da bih Dubai apsolutno bez ikakve zadrške mogla posećivati nekoliko puta godišnje. Svi koji me dobro poznaju, bili su šokirani mojim odabirom, sve dok im nisam objasnila koliko je Dubai poseban, sređen, moderan, čist, sadržajan i koliko mogućnosti pruža. U to se ovog puta uverila i moja standardna družina sada već, slobodno mogu reći, specijalizovana za krstarenja kruzerom.

Januarsko jutro u Dubaiju sačekalo nas je sa 25. podeokom na termometru i užarenom zvezdom visoko na nebu. Sa beogradskih par stepeni trebalo je u roku od par sati navići se na finih 25. No, samom spoznajom da smo u Dubaiju, na Bliskom istoku i Arapskom moru, nije nam bilo teško prešaltati se.

Dan ranije, dok smo u lokalnom fast food-u naziva T4 tea cafeteria, koji sam prvobitno zbog upitnog izgleda nazvala trovačnicom, večerali iznenađujuće fine sendviče i hamburgere po izuzetno pristojnim cenama, dogovorili smo se da u pohod na Dubai krenemo u 9h izjutra. Svašta sam nešto imala u planu želeći da se ekipa upozna sa najbitnijim lokacijama Dubaija i ništa ne propusti. Pored gustog rasporeda spremnog za ostatak družine imala sam i za nas dvoje par aduta, koje prošlog puta tokom obilaska Dubaija nismo uvrstili u rutu. Zbog razlike u vremenskoj zoni od 3 sata, spavali smo tek par sati, u najboljem slučaju 4 do 5. Na kraju dana, shvatila sam da ideja o ranom ustajanju i polasku u obilazak nije bila baš najbolja, jer smo se u hotel vratili potpuno iscrpljeni.

Upoznajte se sa Al Seefom jedinstvenim otvorenim sukom podignutim u istorijskom naselju Al Fahidi

Smatrala sam da bi upoznavanje Dubaija trebalo započeti od istorijskog naselja Al Fahidi koje se razvilo pored Dubai Creek kanala, iz koga su ronioci izranjali bisere time održavajući jedno od prvih zanimanja kojim su se stari Dubajćani bavili.

Stoga smo se pregrupisali u muški i ženski auto i krenuli put Al Fahidi, istorijskog naselja podignutog u tradicionalnom stilu, niskih kuća boje zlatnog peska sa deblima koja vire iz kockastih otvorenih vetrovih kula, izgrađenih od tikovine, gipsa, peščara, palminog drveta i sandalovine. Nasuprot Al Fahidi podignut je ceo kvart naziva Al Seef. Kuće su pretvorene u dućane, a ceo Al Seef u suk na otvorenom.

Iako je bilo rano, ispred svojih prodavnica stacionirali su se prodavci nudeći svakojaku robu, ne toliko napadno, kao u suku preko puta Dubai Creek kanala, koji smo neki sat kasnije i obišli. Pretežno su u opticaju bile ešarpe od kamilje dlake, marame od lamine dlake svih mogućih i nemogućih boja, ali i najskuplje od kašmira. Svaki trgovac je „samo za nas“ formirao „best price“, pokušavajući da nas uvede u svoju radnju. Vrlo brzo smo se dogovorili da četiri ešarpe od lamine dlake platimo 30 EUR. Pored ešarpi mogli smo pazariti i persijski tepih ručno tkan, koji bi, složićete se, bilo problematično uneti u avion, iako je bilo božanstvenih primeraka inspirisanih lokalnom kulturom.

Iako smo tek ušetali u Al Seef nismo mogli da odolimo kafi u „pustinjskom“ Starbucks-u, nakon čega sam ekipi, verovali ili ne, morala pokazati javni toalet, zbog njegove besprekorne čistoće i urednosti, koju ja do sada nigde videla nisam. Da se razumemo, javni toalet svakako nije lokacija koju morate obilaziti, no, ukoliko budete tuda prolazili, nećete moći da se opasuljite od činjenice da jedno takvo mesto može biti u toj meri čisto.

Dok je ostatak ekipe napredovao ka doku sa koga su čamci vozili na drugu stranu kanala Dubai Creek, kum i ja smo se zadržali u jednoj zanimljivoj šarenoj radnji punoj začina, igrajući igru pogađanja o kom začinu je reč. Tako smo saznali da je plavi kamen u stvari indigo koji služi za bojenje odeće, pretežno teksasa, ali smo i omirisali svaki šafran koji nam se našao pod nosom. Podučili su nas da tvrdi braon kamen nalik kestenu služi kako bi izvukao bol u leđima, ali i da ćićipapa – kristalne trake sa prejakim mirisom mentola rešavaju probleme sa sinusima i u kombinaciji sa maslinovim uljem mažu se na glavu usled glavobolja ili drugih reumatskih oboljenja. Dok je kum kupovao ćićipapu, dvoumila sam se da li pazariti mešavinu najmirisnijeg čaja, međutim, ubrzo sam odustala, te smo požurili da stignemo ostatak družine.

Korisna informacija:

Ispod Al Seef-a se nalazi velika garaža i parkiranje u njoj je potpuno besplatno.

Uživajte u kratkoj vožnji vodenim taksijem na ruti Al Fahidi - Deira old souk

Na doku nas je sačekala pozamašna gužva. Nekoliko desetina ljudi već je spremno sa kartama u rukama čekalo svoj red da uđe u brodić koji je od Al Fahidi prevozio putnike na suprotnu obalu Dubai Creek kanala i istovarao ih na ulazu u Suk začina. Cena karata se od našeg poslednjeg puta nije promenila, te se gosn turista ubrzo vratio sa 8 karata u rukama. Nakon pola sata čekanja na suncu, ukrcali smo se u brodić i nakon par minuta našli na drugoj strani kanala.

Korisna informacija:

Cena karte vodenog taksija u jednom smeru košta 2 AED i plaćanje je moguće karticama.

Zavirite u suk začina, te zlatni suk i upoznajte se sa najvećim zlatnim prstenom na svetu

U suku začina nije bila velika gužva, kao što sam poučena prethodnim iskustvom, mislila da će biti. No, ipak su prodavci bili za nijansu agresivniji od onih u Al Seefu, sve u želji da prodaju neki od svojih proizvoda. Međutim, moram priznati, prvog puta su bili daleko napadniji i činilo mi se da im je neko u međuvremenu skrenuo pažnju da takvim nastupom neretko odbijaju ljude, koji se pod njihovom presijom trude da samo protrče sukom, želeći da isti što pre napuste. Ili su se jednostavno samo umorili od spopadanja ljudi. 😉

Vrlo brzo smo stigli do Zlatnog suka u kome sam jedva čekala da ekipi pokažem haljinu od zlata, međutim, ovog puta je nije bilo. Neverovatno je bilo i pomisliti da je to „delo“ neko želeo kupiti, jer realno šta bi uopšte i radio sa njim, osim što bi se mogao pohvaliti pozamašnom količinom kupljenog zlata i neverovatnom sposobnošću tvorca zlatne haljine. Iako haljinu nismo pronašli, među dućanima suka videli smo svakojaki nakit, kopačke od zlata, pa čak i najveći prsten na svetu, koji je naravno kao takav sa ukupnom težinom od 63,85 kg ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Plovite tradicionalnom abrom duž Dubai Creek kanala

Do Al Fahidi, starog tradicionalnog naselja u blizini koga su bili i parkirani naši automobili planirali smo se vratiti istim brodom. Na zatvorenim staklenim vratima biletarnice bio je okačen beli papir na kome je ručno mastilom bilo ispisano: „Vraćam se nakon molitve.“ Da ne bismo čekali više od pola sata, odlučili smo da tradicionalnim neuglednim brodićem koji nosi naziv abra za samo 1 dirham pređemo na suprotnu stranu kanala. Sve vreme plovidbe pratili su nas galebovi, očekujući da im u kljun bacimo neko zrnevlje. Na kanalu je vladala haotična atmosfera, kojoj je ponajviše doprinosio veliki broj abri koje su po Creeku užurbano plovile u svim mogućim pravcima. Kapetan sa jednim kristalnim okom nas je istovario na stajalištu naziva Bur Dubai Marina odakle smo lagano kroz Grand suk izbili na šetalište Al Fahidi. Upitala sam moju osmočlanu grupu već dobrano opijenu suncem da li su zainteresovani za šetnju po tradicionalnom naselju Al Fahidi i ručak u restoranu Arabian tea house, međutim, ekipa je samo čekala da spusti zadnjice na sedište naših Yarisa i odjezdi na sledeću lokaciju.

Bonus informacija:

U istorijskom naselju Al Fahidi možete obići Muzej kovanog novca koji sadrži 470 izloženih retkih novčića (u koji je ulaz bio besplatan), Muzej kafe u kome možete probati tradicionalnu arapsku kafu naziva gahwa (cena ulaznice bila je 10 AED), ali i jedan od odličnih restorana lanca Arabian Tea House gde možete probati karak chai – jak arapski čaj ili Al Khayma Heritage Restaurant.

Divite se citatima šeika Mohameda bin Rašida ispisanim na jedinstvenoj fasadi Muzeja budućnosti

Smislila sam da sledeća stanica koja bi mojim saputnicima mogla biti zanimljiva treba biti Muzej budućnosti, velelepna građevina simbolično otvorena 22.02.2022. godine, na čijoj fasadi su ispisani citati šeika Mohameda bin Rašida, vladara Emirata. Neko vreme smo se vrteli putem oko muzeja tražeći spoljašne parking mesto, koga nije bilo ni za lek.

Stoga smo parkirali u garaži muzeja koja je izgledala i mirisala kao da su je pre par minuta svečano otvorili najviši zvaničnici zemlje. Ubrzo smo liftom stigli do mosta i spiralnih stepenica kojima se spušta u hol muzeja, a koji je pored suvenirnice i metro tunela jedino bilo moguće obići besplatno.

Za razliku od prošlog puta u holu muzeja, koji već sam po sebi, sa sve kapsulama umesto liftova, izgleda dovoljno naučno – fantastično, nismo nabasali na bizarnog robo psa, ali ni na srebrni cepelin, koji je tada lebdeo iznad naših glava.

Sa druge strane zgrade postavljena je skulptura tri prsta, koja uistinu nema veze sa Srbijom, iako bi nama, nebeskom narodu, ta tvrdnja prilično prijala, već karakteriše trojstvo ljubavi, pobede i uspeha, a osmislio ga je niko drugi do šeik Mohamed. Dok su se Džas i Miša od Lakića ispred skulpture zaljubljeno nameštali za fotografiju, majstor Nebojša je ushićeno gledajući dobacio: „Ako ovo potraje još koji momenat, oni će se definitivno ponovo smuvati!“. 😀

Bonus informacije:

Cena karte za Muzej budućnosti je 159 AED odnosno oko 41,50 EUR.
Neretko karte morate kupiti i po dve nedelje ranije, jer su svi termini uglavnom rasprodati.
Na zvaničnom sajtu možete online kupiti kartu.
Kupovinu karte možete obaviti i preko sajta GetYourGuide.
Radno vreme muzeja je od 9:30-21h. Posebna preporuka je da muzej vidite i noću kada on posebno sija.
Cena javnog parking mesta koga i nema baš mnogo ispred muzeja je 4 AED/h, dok je cena za sat vremena parkiranja u muzejskoj savršenoj garaži 15 AED.

Ručajte u nekom od restorana u Dubai molu

Za drugi deo dana optimistički sam imala u planu odlazak do Downtown-a, pa smo se odmah nakon obilaska Muzeja budućnosti uputili ka Dubai molu. Želela sam da se ekipa oduševi kada ugleda najvišu zgradu na svetu, međutim, ogladnevši, sav akcenat je stavljen na pronalazak hrane u jednom od najvećih tržnih centara na svetu. I odmah, možete pretpostaviti da potraga nije dobro prošla, bar ne u toj brzini, kojom smo mislili da ćemo uspeti da napunimo stomake.

Potraga za hranom u ovom džinovskom objektu tekla je na sledeći način: Ja sam sve vreme pokušavala da se setim gde sam sa gosn turistom prošlog puta ručala, u sred mola uključivši navigaciju i usmeravajući društvo čas levo, čas desno. Džas je na info pultu dobila informaciju da se trebamo spustiti nivo niže kako bismo došli do Food hall-a, dok je kum ugledao putokaz na kome je pisalo Food court momentalno krenuvši u pravcu mirisa hrane na 3. sprat Dubai mola. Nekoliko nas je nastavilo da ga prati, vozeći se pokretnim stepenicama kojima kraja nije bilo. Gosn turista i majstor Nebojša su se još u podzemlju odvojili od ekipe, potom izgubili, pa rešili da do hrane dođu drugim okolnim putem, prepešačivši u krug ceo donji sprat.

Na trećem spratu restorani sa hranom se nikako nisu pojavljivali na vidiku, pa smo se spustili na početnu tačku, uz kumovo vidno negodovanje (a bio je taaako blizu) i Džasinu neprestanu rekapitulaciju na laganom vojvođanskom kako uporno idemo u pogrešnom pravcu. Kada smo konačno nakon nekoliko hiljada napravljenih koraka samo po tržnom centru, preumorni, iscrpljeni i gladni uspeli naći Food hall, shvatili smo da i dalje fale gosn turista i majstor Nebojša. Kada smo ih pozvali telefonom i zamolili za informaciju šta oko sebe vide, kao neki orjentir za pronalaženje, gosn turista nam je saopštio da vidi majstora Nebojšu, dok je majstor Nebojša, pogađate, video gosn turistu. 😀 I tako smo mi, nakon sat vremena lutanja i gubljenja po Dubai molu uspeli stići do hrane i napraviti preko potreban odmor.

Bonus informacija:

U Food hall-u postoje razni restorančići brze hrane, koji nude porcije po pristojnim cenama od tek nekoliko EUR. Mi smo ručak u kineskom restoranu platili oko 20 EUR za dvoje.

Divite se pogledu na Burdž Kalifu najvišu zgradu sveta

Dok smo još stajali u holu tržnog centra uleteo je kum, koji je prethodno izašao da zapali cigaretu, sav ozaren i oduševljen sa rečima: „Dođite brzo napolje da vidite koliko je tek ovde dobro!“, misleći na park oko Burdž Kalife. Izašavši napolje, pukao je pogled na najvišu zgradu sveta Burdž Kalifu, visoku čak 828 metara, zbog koje vas, kada pogledate njen vrh, može zaboleti i vrat. Burdž Kalifa je građena 5 godina od 2004. do 2009. godine i apsolutno je fantastična.

I ne mogu sporiti da je ovaj deo Dubaija, ceo park oko Burj Kalife poznatiji kao Downtown, plešuće fontane, suk Al Bahar, restorani oko parka, abre koje plove po jezeru Burdž, pogled na Operu, ali i bilo koji drugi deo, jednostavno savršen i spektakularan.

Korisne informacije:

Na 124. i 125. sprat Burdž Kalife odnosno na 452 m visine možete se popeti za cifru koja varira od 159 AED (42 EUR) do 179 AED (47 EUR), u zavisnosti od doba dana. Ujutru kada je vidljivost uglavnom smanjena cena je niža.
Možete se popeti i na 148. sprat i to zadovoljstvo platiti 399 AED.
Takođe, karte za Burdž Kalifu možete kupiti u kombinaciji sa nekim drugim atrakcijama, pa je najbolje da ponudu pogledate na zvaničnom sajtu.
Karte možete kupiti i preko aplikacije GetYourGuide.
Da biste se popeli na Burdž Kalifu u Dubai molu pratite znake na kojima piše „At the top Burj Khalifa„, jer jedino iz tržnog centra možete stići do opservacione platforme.
Radno vreme platforme je radnim danima od 9-23h, dok je vikendom ono od 5-00h.
Ono što mi je delovalo kao interesantnije jeste pogled na Burdž Kalifu i Downtown sa Sky Views Observatory koja se nalazi na 52. i 53. spratu susedne zgrade. Cena osnovne ulaznice je 80 AED (21 EUR), a ukoliko se želite spustiti staklenim providnim toboganom sa 53. na 52. sprat to ćete morati dodatno doplatiti.
Mi smo u planu imali Sky Views Observatory, međutim, zbog stisnute agende, jednostavno nismo stigli.

Napravite najlepše fotografije iz hotela Palace

Iako smo bili poprilično umorni, želela sam da skoknemo do hotela Palace odakle nastaju jedne od najlepših fotografija sa Burdž Kalifom u pozadini. U blizini hotela nalazi se i statua Wings of Mexico, međutim, jednoglasno smo izglasali da nemamo snage ići čak do tamo, samo da bismo se mogli pohvaliti slikom sa krilima i najvišom građevinom na svetu u pozadini.

Sačekajte 18 časova i performans plešućih fontana

Bližilo se 18 časova i početak performansa plešućih fontana. Tokom prošlog boravka u Dubaiju ustanovili smo da je ubedljivo najbolji pogled na celo Burdž jezero i igru fontana iz Dubai Time Out Marketa gde je moguće i večerati, ali i popiti nešto od alkoholnih pića sa pogledom od milion dolara. Brzinski smo se stuštili do terase i namestili za početak performansa.

Bonus informacije:

Plešuće fontane u toku dana imaju samo jednu predstavu i to u 13h, dok večernji šou počinje svakog dana od 18h, traje par minuta i smenjuje se na svakih pola sata sve do 23h.
I Burj Kalifa ima svoj svetlosni šou koji počinje u večernjim satima, uvek je sveden i lep, ne izgleda jeftino, niti kičerajski.

Prošetajte do vodopada, klizališta, Kineske četvrti, akvarijuma ili uklete kuće Hysteria

Sada kada smo bili siti, mogli smo lagano otići do vodopada sa koga se spuštaju ronioci bisera i koji se proteže duž 4 sprata Dubai mola. „Odmah tu“ kod vodopada nalazi se i klizališe, gde je moguće klizati tokom cele godine.

Kada smo se odvojili od momačkog dela ekipe, koji je požurio ka prodavnici alkoholnog pića African&Eastern, za čiju kupovinu i dobijanje licence im je trebao pasoš, koji podrazumeva se, nijedan od njih nije imao kod sebe, a Ivanu, koja je sa ozbiljnom povredom noge krenula na put, ali i stojički sve izdržala, ostavili da odmori i kumu da joj, nakon što završi sa cigaretom, pravi društvo, Džas i ja smo krenule u potragu, naravno opet uz uključenu navigaciju, za Kineskom četvrti. Uz malo sreće i vozanja pokretnim stepenicama našli smo je na spratu iznad.

U povratku ka garaži prošle smo pored akvarijuma u kome su pored raznobojnih riba i ronioca, kome je ronjenje u akvarijumu očigledno posao, plivale ajkule i raže, koje besplatno možete posmatrati dok šetate Dubai molom. Za istraživanje ostatka akvarijuma potrebno je kupiti kartu čija cena u suštini nije povoljna, a košta 199 AED, što je okvirno oko 52 EUR. Ukoliko ste zainteresovani kartu možete kupiti i preko sajta GetYourGuide.

Bonus informacije:

U delu Dubai mola gde se upravo i nalaze sve ove atrakcije možete pronaći i ukletu kuću Hysteria. Cena varira u zavisnosti da li kartu kupujete preko zvaničnog sajta ili neko posredničkog, pa se ista kreće od 105 AED, odnosno 27,50 EUR do 69 AED, odnosno 16 EUR preko sajta groupon.ae.

Parkirajte besplatno na Cinema parkingu Dubai mola

Tržni centar Dubai mol je ogroman. Poseduje nekoliko odvojenih i udaljenih ogromnih parking garaža u kojima je parkiranje besplatno prvih 6 sati vikendom ili 4 sata radnim danima. Iako smo mi ovog puta parkirali na zelenom Cinema parkingu koji broji preko 4000 parking mesta, uvek bih preporučila da vaš izbor bude otvoreni poslednji sprat crvenog Fashion Avenue parkinga gde će vas sačekati najluđi noćni pogled.

Korisna informacija:

Više o parkingu i cenama sata nakon iskorišćenog besplatnog perioda pogledajte ovde.

A kako i vi da isplanirate ovakvo putovanje i doživite sve ovo, pročitajte u prethodnoj priči.

Svi tekstovi i fotografije na blogu, kao i Instagram i Facebook profilu Putovanja iz mog pera podležu autorskim pravima, te samim tim njihovo preuzimanje, kopiranje i korišćenje bez eventualne saglasnosti nije dozvoljeno.