U sezoni trajekt ka Elafonisosu ide uglavnom na svakih pola sata, osim u jutarnjim i večernjim časovima kada ide na svaki sat. Karte možete kupiti u samoj luci, na ulasku u trajekt, bez izlaska iz automobila, pod uslovom da je sa vama i suvozač. U tom slučaju on će obaviti kupovinu karata. Cena karte za automobil je 10,50 EUR, dok je za osobu 1 EUR. Uz karte ćete dobiti i raspored polazaka. Vožnja traje od 10 do 15 minuta. Za to vreme veći broj ljudi ne izlazi iz vozila, već ostaje da sedi u automobilu, spremajući se za izlazak sa trajekta. Mi smo ipak izašle kako bismo uživale u pogledu na plažu Punta, na tirkiz koji je ponudilo more, kao i crkvicu Agios Spiridon na doku u gradiću Elafonisos gde pristaje ferry.
 |
| Agios Spiridon |
Prvo što smo uradile po silasku sa trajekta je bio odlazak do vile Panorama kako bismo pronašle smeštaj. Nismo imale rezervisan studio, jer su nam se planovi pred polazak iz Srbije malo promenili, pa sam morala neke rezervacije da otkažem i menjam ih u skladu sa tadašnjim mogućnostima. Uz malo vozanja preuskim uličicama Elafonisosa, gde bukvalno može proći samo jedan auto, toliko da sam se u jednom momentu zapitala da li je možda u toj ulici zabranjen pristup kolima, pronalazimo vilu Panorama, ali dobijamo odgovor da su im svi kapaciteti puni i da nemaju slobodnih soba. Tada mi je prošlo kroz glavu da je petak u pitanju i da ćemo se verovatno malo pomučiti oko pronalaska smeštaja, jer su vikend turisti preplavili ostrvo. Odlučujemo da zaređamo sa kucanjem od vrata do vrata, u nadi da će neka soba biti prazna.
Na svu sreću gospodin koga smo prvo pitale za apartman, uputio nas je do smeštaja ulicu iznad njega, gde nam je fina ženica pokazala apartman na spratu, sa odvojenim ulazom. Cena za noćenje je bila 50 EUR, te se nismo premišljale, najviše zbog gubljenja dragocenog vremena. Dobijamo ključ, bez ikakve provere pasoša. Pristup internetu nemaju, kao ni parking, jer se smeštaj nalazi u onim uskim uličicama koje sam malopre opisala. Apartman je bio zadovoljavajuć.
Stižemo na Panagitsu podno sela Kato Nisi, jednog od tri koliko ih na ostrvu ima. Plaža je duga peščana, boja vode tirkizna, postoji parking, par taverni i do nje vodi put, jedan od dva glavna na ostrvu. Udaljena je 4 km vožnje od Elafonisosa. Duvao je vetar, ali nije bilo talasa. Celokupan utisak je pozitivan, najviše zbog boje vode. Pesak baš i ne volim… a ni plitku vodu… ali definitivno mi se plaža Panagitsa više dopala od zaliva Sarakiniko, odnosno Simos plaže, a nisam mislila da će biti tako.
 |
| Panagitsa |
Budući da ne postoji put kojim biste presekli ka plaži Simos, morate se vratiti u grad Elafonisos i odatle uz obalu drugom stranom proći još 4km do Sarakiniko zaliva. Nailazimo na plažicu pored puta, odakle se pruža lep pogled na plavetnilo.
 |
| Sarakiniko zaliv |
Ukoliko želite doći do dela plaže Simos ispod sela Lefki, potrebno je da skrenete pre gore pomenute plažice desno. Ako nastavite do kraja dolazite do drugog dela plaže, odakle vam je poluostrvo koje ih odvaja, bliže.
Stižemo na Simos. Nakon parkiranja na peščanom parkingu dolazimo do plaže. Plaža jeste lepa, ne mogu to osporiti, ali kao što sam već više puta navela, ja zaista ne uživam u „gradskim“ plažama sa puno ljudi. Ovde ih svakako ima. Čak mi je i boja vode na Panagitsi bila lepša i „tirkiznija“ nego na Simosu. Jedan deo plićaka je veoma dug i dobar je izbor za decu.
 |
| Sarakiniko |
Veče provodimo u Elafonisosu, uz šetnju pored taverni na doku, u odabiru one kojoj ćemo pokloniti poverenje za ovu noć. Nismo pogrešile. Večerale smo najbolju karbonaru do tada.😏
Šetalište u gradiću nalazi se uz obalu gde su ukotvljeni ribarski čamci. U sporednoj uličici sa šetalištem smeštena je pokoja suvenarnica. Na doku ispred crkve možete uhvatiti i free WiFi.
 |
| Elafonisos |
Utisci
Ostrvo je podređeno turistima. Elafonisos vredi videti, prošetati njegovim uličicama, doći do crkve Agios Spiridon koja je bila otvorena i u večernjim satima, večerati u nekoj od mnogobrojnih taverni, kupati se u tirkiznoj vodi i provući prste kroz zlatni pesak. Ali… na Elafonisosu nema nikakvih drugih sadržaja osim ovih koje sam opisala. Ako ste avanturista u duši i želite da istražujete, nećete imati šta. Sve je već istraženo. Jedino što vam ostaje jeste da odmarate na nekoj od četiri plaže, da prošetate gradićem i večerate u nekoj od taverni. Samim tim, meni je jedan dan na ostrvu bio sasvim dovoljan. Želela sam da vidim Elafonisos i utisci jesu pozitivni, ali lično meni više od jednog dana na Elafonisosu ne treba. Ako putujete sa decom i ako ste tip koji voli da odmara, onda je Elafonisos za vas.
Još nešto za videti
U povratku sa Elafonisosa, nismo stigle da posetimo plažu Punta, niti da ronimo oko potopljenog grada Pavlopetri. Imala sam u planu sve ovo, plus još poneku atrakciju na Vatici, kao što su selo Velanidia i manastir iznad, zatim pećinu Agios Andreas u selu Ano Kastania, kao i plaže Vlihada i Paleogueri… ali… kao što već napomenuh, prvobitan plan se promenio i nije nam ostalo vremena za laganiji obilazak prvog prsta. Ipak… ono što nije smelo da se propusti je… Monemvasija…
