Od Mistre do Mikene
Od Gitia do Sparte ima 30-ak minuta vožnje, a do Mistre još 10-ak. Stižemo do Mistre – srednjevekovnog utvrđenja pa automobil parkiramo ispred glavne kapije donje tvrđave.
Na biletarnici se kupuju ulaznice po ceni od 5 EUR i obuhvataju obilazak donjeg grada, kao i utvrđenja na vrhu, odnosno gornjeg grada. Naravno, ulaznice prodaju i u gornjem gradu, ukoliko prvo odlučite obići taj deo. Radno vreme lokaliteta je od 8-20h, nedeljom od 8-15h.
Na vratima dobijamo prospekt i ljubazna gospođa nam objašnjava kojim redom bi trebale da obilazimo kompleks. Tako smo i uradile, pa prvo stižemo do muzeja u okviru Mitropolitske crkve. U jednoj prostoriji se nalaze freske (fotografisanje nije dozvoljeno, ali eto u zamenu možete uzeti prospekt na grčkom jeziku kao uspomenu), a u drugoj na spratu je smešten muzej sa stvarima pronađenim u Mistri koje datiraju iz XIII veka. Ovde možete videti delove odeće koja se tada nosila, dugmad, potpetice, kovani novac, komade grnčarije, pa čak i pletenicu. Meni je ovaj deo istorije bio zaista fascinantan. Muzej nije veliki kao onaj u Mikeni, ali baš zato i ima neku svoju čar.
Obilazimo i crkvu Agios Dimitrios. Dozvoljeno je slikanje, pa pravimo par fotografija.
 |
| Agios Dimitrios |
Nastavljamo dalje utvrđenim redosledom i prolazimo pored crkvi Evangelistria i Agios Theodori koje nisu otvorene za javnost.
Celo utvrđenje je ogromno, a odavde se može popeti i do gornjeg grada. Međutim, preporuka je da ipak prvo obiđemo donji grad, pa kolima odemo do gornje kapije i potom obiđemo palatu despota, te tvrđavu. Na svakom koraku se nalaze putokazi koji usmeravaju na bitne lokalitete, pa je samim tim obilazak umnogome olakšan.
 |
| Vrontohion |
Jedini živi ženski manastir je Pantanasa i ovde na ulazu možete ogrnuti kecelje, ukoliko niste prikladno odeveni. Na izlazu pozajmljenu odeću ostavljate i nastavljate put ka manastiru Peribleptos.
Odavde jedan deo puta kreće nizbrdo. Taman kada smo pomislile da je izlaz blizu, počinje ponovo uspon… Konstatujemo da je obilazak izuzetno zahtevan i fizički naporan, osim ako isti ne ostavite za septembar ili oktobar kada je vreme blagonaklono prema ljudima željnim da vide Mistru… 😏
Dolazimo do izlaza i konačno smo se domogle vode… Onako iznurene krećemo ka gornjem gradu, parkiramo, pešačimo stazom i obraćamo pažnju na tvrđavu koja se nalazi na vrhu brda… Odavde bi morale još da se penjemo do samog utvrđenja i trebalo bi nam cirke jedan do dva sata. Krećemo nizbrdo i pratimo putokaze za crkvu Agios Nikolaos. Prvo nailazimo na crkvu Agia Sofia.
 |
| Agia Sofia |
Spuštamo se ka crkvi Agios Nikolaos. Put bez kraja ide nadole i nadole, a mi smo sve umornije i umornije. Odlučujemo da napravimo fotografiju palate despota koja se odatle odlično vidi. Ništa drugo nam ne preostaje, osim da se vratimo istim putem ka izlazu, budući da obilazak palate nije moguć, jer je pod obnovom već duže vreme. Da smo se spustile malo niže ka crkvi Agios Nikolaos došle bismo do unutrašnje kapije zvane Monemvasija, koja je spajala Kato i Ano Horu (donji i gornji grad) i koja je služila kao glavna kapija za internu komunikaciju unutar kompleksa.
 |
| Palata despota |
Vraćamo se na glavni gornji ulaz i odustajemo od daljeg obilaska tvrđave citadele. U planu sam imala obilazak još nekoliko lokaliteta po Argolidi, kao i vožnju do Beograda u cugu bez noćenja. Takođe, ceo dan se nisam osećala dobro. Dodatno, vrućina i sunce su doprineli tome da ovaj obilazak ipak preskočimo.
U Sparti nenadano pravimo pauzu za šetnju ulicama i razgledamo izloge, jureći hlad. Krećemo do spomenika Leonidu, pa pratimo putokaz za antički amfiteatar i iskopine. Ovde bi trebalo da se nalazi i svetilište Jelene i Melenasa, Artemidin hram, kao i hram Atine Poliouchos. Dolazimo do cilja, ali automobilom se ne može proći dalje. Pravimo mali krug pešaka, ali nažalost ništa od tih lokaliteta nije očuvano, već svi predstavljaju ruševine i iskopine.
 |
| Sparta |
Nastavaljamo da vozimo ka Tripoliju, a odatle ka Argosu. Isključujemo se na prvom izlazu i vozimo još nekih 15-ak minuta pravim i širokim lokalnim putem do Argosa. Stižemo do manastira Panagia Katakekrimeni podno tvrđave koji je nažalost bio zatvoren. Nezgodno je vreme za obilazak svetinja, jer većina istih radi dvokratno.
 |
| Argos |
Stižemo do tvrđave Larisa. Vrše se radovi, pa je ulazak u istu zabranjen. Doduše, tvrđava nije zatvorena, ali jasno piše: Zabranjen ulaz! Provlačimo se na sopstvenu odgovornost i krećemo duž zidina tvrđave, odakle se pruža božanstven pogled na ceo grad, kao i na zaliv Argolide.
U gradu uz pomoć „preciznih uputa“ lokalnog stanovništva sa teškoćom pronalazimo amfiteatar koji je uklesan u stenu. Međutim, opet sledi razočarenje. Amfiteatar je otvoren od 8:30h do 15h. Gledam na sat – 15:20h… baš nam se ne da… sve je nešto naopako krenulo… Lokalitet se može videti kroz rešetke kapije, ali se ne može otići do njega.
 |
| Amfiteatar Argos |
Nastavljamo ka Nafpliu, upravnom sedištu okruga Argolida, koji je od 1829. do 1834. godine bio prva prestonica moderne Grčke. U gradu se na svakom koraku vidi uticaj, više venecijanske, a manje otomanske kulture. Iznad grada se nalazi venecijanska tvrđava Palamidi iz 1711. godine sa spektakularnim pogledom na ceo grad. Mletačka tvrđava Burtzi izgrađena 1473. godine na malom ostrvu nadomak grada, bila je tokom XIX veka stanište dželatima koji su vršili pogubljenja u Palamidi tvrđavi, jer se smatralo lošom srećom da oni obitavaju u gradu.
Parkiramo na glavnom parkingu u luci i bazamo uskim zanimljivim uličicama. Vraćamo se na glavni trg Sintagma i pravimo pauzu za ručak u (kako su vlasnici naveli) prvoj taverni u Grčkoj. Razmišljamo da kolima krenemo na tvrđavu Palamidi, ali ne uspevamo da pronađemo putokaze (da budem iskrena nismo se mnogo ni trudile 
), pa ipak krećemo ka Mikeni.
), pa ipak krećemo ka Mikeni.
 |
| Nafplio |
Stižemo do Mikene i Agamemnonove grobnice ili Atrejeve riznice, koja se prva pojavljuje kao lokacija koju možemo obići. Cena za obilazak celog lokaliteta je 8 EUR. Mišljenja sam da je cena visoka za ono šta Mikena nudi. Da me ne shvatite pogrešno, svakako Mikena je lokalitet koji se za života mora posetiti, jer predstavlja jednu od najfascinantnijih prvih civilizacija, ali samo ta činjenica im ne daje za pravo da gomilu neuređenih iskopina prezentuju za 8 EUR. Tačnije jedini očuvani lokaliteti su upravo Atrejeva grobnica, Lavlja kapija na ulasku u Mikenu i muzej, koji ruku na srce jeste fascinantan. Sve ostalo predstavlja gomilu kamenja (odakle je sve što je moglo biti odneto i odnešeno) uz mogućnost da se vidi eventualno još poneka grobnica.
 |
| Atrejeva grobnica |
Krećemo automobilom do gornjeg parkinga, odakle nastvaljamo da se pentramo po kamenjaru i iskopinama. Ovde mi već zaista nije bilo ozbiljno dobro. Ne mogu reći da ja nisam htela u dalji obilazak, ne. Telo mi je govorilo da više ne može, al’ šta raditi kad mozak hoće? Odlučujemo da posetimo muzej kako bismo se malo rashladile. Muzej je velik i sve u njemu je fascinantno. Prosto je neverovatno kakve su sve sprave imali ljudi dosta vekova pre Hrista i koliko je ustvari ta civilizacija bila napredna. Nismo mi daleko otišli… verujte mi na reč… 😁
 |
| Grobnica iz 1460.-1400. godine PNE |
 |
| Replika Atrejeve maske |
 |
| Lavlja kapija iz 1350.-1200. godine PNE |
Uspevam da smognem snage da se popnem na vrh “utvrđenja”, ali je povratak bio krajnje zabrinjavajuć. Definitivno smo bile sveže samo za jedan dobar odmor, ali kako smo morale da se do sutradan vratimo u Beograd, nije mi ništa drugo preostalo nego da sednem u automobil i uz češće pauze odvozam deonicu od 1200 km.
Da smo imale više vremena posetile bi i Kefalari manastir, ostatke piremide, Nemeu, kao i Korint, a planirale smo i Elefsinu i impozantni Shipwreck.
Možda će ti se svideti i
Na kraj sveta – jug Peliona
Kritske priče – Uspavana Hanja, najlepša kamena kućica i zalazak sunca na Falasarni
