-
Prvi susret sa Ohridskim jezerom
Tamo gde večno sunce sja, tamo je Makedonija… narod i zemlja koju volim ja Na Ohridsko jezero sam 2009. godine sasvim slučajno i turistički nepripremljena sa predubeđenjem da sva jezera moraju biti muljave braon boje, krenula obilazeći regionalne koncerte… Zazvonio je telefon. Sa druge strane žice Buca. Kaže: Pakuj se, lokacija Ohrid… ekipa je već tamo i dan nakon koncerta vraća se za Beograd. Imaš prevoz natrag, jedno mesto u kolima prazno. Ne razmišljam mnogo… Miša i Gaga sutra kreću za Makedoniju. Odlično, imam prevoz, sa njima ću do jezera. Putujemo za Makedoniju. Nikada nisam namenski putovala u ovu državu. Prolazila sam kroz Makedoniju na putu za Grčku. Setila sam…
-
Na kraj sveta – jug Peliona
Gledam kalendar… polovina juna je… prelistavam nažvrkane proračune…Italija – stavka trajekt bode oči… nikako da cena padne…Krit – uh, opet taj Krit, mislim se… ove godine malo više volje za džina nego prethodne, ali gospođica na prelazu iz četiri u pet godina, pa cena za trajekt upitna…Kea – opet se vraća ta neostvarena želja… Kriva sam, priznajem… prolete nekoliko godina, a ja na vreme nikako da počnem sa slanjem upita za smeštaj… bacim pogled onako suptilno na booking… potajno se nadam… ima finih ljudi na Kei koji će ponuditi dobar smeštaj za pristojne novce… pa last minute je… tešim sebe…Ali… (što bi Turci rekli, a nama ostade od njih)… JOK……
-
Povratak na Kiklade – Andros
Toliko sam ponovo priželjkivala te bele kućerke sa plavim i zelenim žaluzinama, protkane drvetom bugenvilije, rasute po brdu, podignute na ivici stene. Te bele crkve na plažama, na najvišoj tački ostrva, nepristupačnim mestima, kanjonima. Ta stada koza uz put, sa najneobičnijim „frizurama“, na najneobičnijim mestima, na obronku stena. Sećam se Kiklada rado i često ih spominjem u najlepšim pričama. Folegandros, Milos i Amorgos su me kupili te dve hiljade i trinaeste godine. U proteklih pet godina sam obilazila neka druga ostrva. Recimo da sam u par navrata bila blizu Kiklada, ali sam ih uvek nekako zaobilazila. Početkom godine sam rekla: „Ove godine Andros i Kea“. Međutim, kako je vreme prolazilo…
-
Himare za sve pare
Dan prvi… Karavan od nas četvoro krenuo je na put. Usled nedostatka prostora u gepeku, nabacali smo stvari na zadnje sedište, toliko da je gospodinu poveći kofer dobro poslužio kao udoban jastuk, dok je u ritmu muzike hrkao. Na mestu suvozača Di je naizmenično dodavala vodu, pa kolače gospođici Bubi, koja se zdušno trudila da njeno sedište bude kanta za sve mrvice koje joj nisu zatrebale. Ja sam vozeći uživala u lepom pejzažu, prateći oznake za Elbasan, Rogozine, pa potom Lušnje. Sve u svemu, ličili smo na jedan putujući svinjac. Gospodin se promeškoljio na zadnjem sedištu, tek kada smo stigli u Ardenicu, manastir izgrađen u XIII veku, najviše poznat po…
-
Albanija međ’ bunkerima
I nisam baš imala plan da ponovo dolazim u Albaniju, bar ne ovako brzo. Nakon boravka na Ohridu, nastavak odmora provedemo na morskoj obali. Ove godine je prvenstveno povoljnija cena smeštaja presudila da ta morska obala bude ponovo albanska. U prethodnom pisaniju sam konstatovala da bih svakako pre birala potez oko Himare, nego oko Sarande, ali… kao što sam odabrala Albaniju umesto Grčke zbog finansijskog momenta, isti razlog je bio i odabir Ksamila za smeštaj, umesto Himare. Poenta letovanja sa finansijskog aspekta je bila da se prođe što povoljnije, jer ovo spada u dopunsko letovanje u odnosu na obilazak Grčke u junu mesecu. Međutim i dalje ostajem pri stavu, da…
-
Saronski trougao – Egina, Moni i Agistri
Dolazak na ostrvo nam je doneo olakšanje nakon napuštanja Evije. Ovde je sve bilo na dohvat ruke. Nije bilo neophodno satima voziti, a ništa ne videti. Lepe slike su se ređale jedna za drugom. Ostrvo je sadržajno… zanimljivo… u našem koferu za putovanja – novo, neistraženo. Zadatak je pred nama – otkriti Eginu. Mogu reći da mi gotovo nikada nije nedostajala „gradska vreva“ kao sada. Nakon Evije priželjkivali smo selo sa promenadom, tavernama, usidrenim jedrilicama i ljudima. U tom pogledu, sve što smo želeli, ostrvo je ponudilo. Već sa trajekta koji je uplovljavao u luku Egine bila je vidna živahnost ostrva. Iz daleka, Egina nesumnjivo podseća na venecijanske gradove. Svidela…
-
Veliko pusto ostrvo – Evia
Google maps kaže da do sela Platana od Beograda ima 1136 km. Mnogo, da bi nakon završenog radnog dana u 16h vozili kontinualno bez pauza i noćenja. Pri planiranju puta, u obzir su dolazile dve opcije. Prva varijanta je bila da noćimo u Gevgeliji, ustanemo ranije, kako bi stigli na trajekt u Glifi i prevezli se do Agiokamposa. Druga varijanta je bila da noćimo u Gevgeliji i da se nakon buđenja, upustimo u jednoličnu vožnju autoputem u pravcu Halkide trajanja sedam sati, pa magistralom ka selu Kimi. Ipak smo odabrali prvu verziju, sa željom da koliko toliko obiđemo utefterisane lokacije na severu ovog džinovskog ostrva. Krenuli smo iz Beograda u 16h.…
-
Albanija – zemlja kontrasta
Albanija – čudna zemlja, zemlja svakojakih fela mercedesa, stada koza, krava i ovaca koja slobodno šetaju mestimično pohabanim putevima, zemlja gde je izgradnja nekada počela, pa naglo stala, odajući utisak katkad urušenih napuštenih objekata, a katkad gradilišta u ekspanziji, zemlja izuzetno bogata istorijskim znamenitostima, raskošne prirode, kombinacije planinskih predela i morske obale, zemlja u kojoj žive predusretljivi ljudi, ali bez svesti o tome da se otpad baca na mesto za to predviđeno, svakako ne pored kanti, pored puta ili na morskoj obali, zemlja koja bi trebala da edukuje svoje žitelje o kulturnoj i sigurnoj vožnji upravo gore pomenutih mercedesa, zemlja čiji su stanovnici usavršili zanat pica majstora i svoje tradicionalne…
-
Pohod na Sporade – Zelena oaza Alonisosa
Iskrcavamo se na Alonisosu i prvo što nam je bilo za činiti jeste natočiti gorivo na pumpi u Patitiriju, dovoljno za vožnju po ostrvu i povratak do makedonske granice. Srećom pa na Alonisosu ima neverovatno malo turista i nisu stigli da isprazne sve rezerve. Dan prvi… susret sa ostrvom… Kada smo obavili proceduru oko smeštaja, odlazimo na plažu Milia. Jedna veoma lepa uvala, sa jakom zeleno plavom bojom vode. Nedaleko od obale su usidreni poneka jahta i poneki čamac. Oni znaju šta valja. Na plaži se nalazi samo jedan bar i nekoliko posetilaca. Za danas dosta od nas, punimo baterije za sutradan. Milia Dan drugi… Mogu vam reći da je današnji…
-
Pohod na Sporade – Smaragdni Skopelos
„Putujemo ka ostrvu – Skopelosu. Nakon pola sata iskrcavamo se u Glosi. Već pri prvom kontaktu sa ostrvom, njegovom prirodom, putevima, plažama, vidi se velika razlika u odnosu na Skijatos. O da, ovo je ono što smo čekali…“ Dan prvi… susret sa ostrvom… Vozimo ka gradu Skopelosu. Ostavljamo kofere i krećemo. I ovaj dan je šućmurast, pa odlučujemo da odemo do plaže Stafilos, budući da je jedna od bližih. Plaža je simpatična, iznad se nalazi taverna, a na plažu se stiže kamenim stepenicama. Stafilos Za danas je dosta, odlazimo u apartman da uživamo u našem divnom pogledu na rt Tripiti i plažu Glifoneri. Glifoneri Dan drugi… Jutro je sa sobom donelo…
PUTOPISI
