-
Kako smo otkrili Staru planinu i pirotsko gostoprimstvo
Poslednjih mesec dana ne mogu misli da saberem i putovanja po Srbiji opišem hronološkim redom, već preskačem sa jednog na drugo, merim, vagam, koje mi je bilo srcu draže, gde smo imali bolji ugođaj, šta nova destinacija ima da ponudi u odnosu na prethodnu, upoređujem i analiziram, pa preskočivši Kladovo, Negotin i Sokobanju, pokloniću vam pre svih priču o čudesnoj Staroj planini i gradiću podno nje – Pirotu. Putovali smo iz Sokobanje gde smo prethodno proveli 5 dana, preko Niša, zaustavivši se u gradu sa akcentom na tome da tata gospodinu turisti pokaže par kafana u kojima je jeo dobru pečenu ljutu papriku dok je svojevremeno godinu dana proveo radeći u…
-
U tom Somboru
Kako bih drugačije počela priču o Somboru, gradu o kome su mnogi pevali, nego najpoznatijim stihovima. U tom Somboru,Svega na volju,Svega ima, to istina,Pa i žene piju vina,U tom Somboru. Sa ružičastog jezera uputili smo se u Sombor. Mape pokazuju da se u blizini banje nalazi dvorac Baba pusta. Izgradio ga je Karolj Fernbah 1906. godine u namenu porodične vile. Podseća na Špicerov dvorac, mahom zbog toga što ga je zadesila ista sudbina. Iz velelepnog dvorca koji ima četvrtastu kulu nalik zvonar kuli poslednjih godina sve je odneto, pokradeno i uništeno. Navigacija nas je vodila par kilometara po užem asfaltnom putu, dok putešestvije neslavno nismo završili u njivi. Napuštenom dvorcu smo pokušali da priđemo…
-
Tragom Panonskog mora
Vojvodinu sam uvek volela. Nekako je u meni budila mir. Spokoj. Da li je ta ravnica činila da se tako osećam? Ne znam. Ali znam da se Vojvodina razlikuje od južnijeg dela Srbije. Ljudi su nekako usporeni, blagi… polako ćemo, sve ćemo lagano… Ušorene ulice, uređena sela, austrougarska kultura i disciplina. Čini mi se da je svest o životnoj sredini za nijansu na višem nivou od ostatka Srbije. Volim kada obilazim sever zemlje. Putujemo ka samoj granici sa Mađarskom. Do banje Pačir. Nakon isključenja sa auto puta, prolazimo kroz tipična vojvođanska sela. Sa jedne i druge strane šora uredno pod konac nanizane su prizemne kuće. Pored kuće visoka kapija, pa dugo dvorište.…
-
Kroz Aranđelovac
Propustili smo odlazak u Karađorđev vajat i iz Orašca se uputili ka Aranđelovcu. Orašac je od Aranđelovca udaljen svega 7km. Već na samom ulazu u grad, pažljivo posmatramo znakove pored puta, jer znamo da se pećina Risovača nalazi tik do glavne magistrale. Skrećemo na parking, gde je već bila nekolicina parkiranih automobila. Među poslednjima u grupi kupili smo ulaznice. Vodič je zatvorio prozorče na biletarnici i preko mostića na reci Kubršnici krenuo sa nama ka ulazu u pećinu Risovača. Vreme korone je, nažalost. Iznenađena sam bila veličinom grupe i brojem ljudi kojima su dozvolili da u isto vreme uđu u pećinu, bez propisane distance među njima. Mi nismo ušli. Ostali…
-
Orašac – tajno mesto podizanja Prvog srpskog ustanka
Duže vreme istražujem gde bismo po Srbiji mogli da lutamo. Sada nas je situacija sa zatvorenim granicama primorala da leto provedemo u našoj zemlji. I ranije smo Srbiju obilazili u kratkim blic putovanjima. Uglavnom jednodnevnim. Minulih godina obišli smo dobar deo naše zemlje. Stigli smo do Lisina, Resavske pećine, obližnjih manastira i Krupajskog vrela, obišli smo Smederevo i tvrđavu. Jedan sunčan dan odvojili smo za „svetu“ Frušku goru, Vojvodinu, njena jezera i salaše. Posetili smo razna etno sela, nekoliko dvoraca po Srbiji, Zobnaticu i Ravno selo. Stigli smo i do Golubačke tvrđave dok je u toku bila obnova, obišli Srebrno jezero i Viminacijum. Na Zlatiboru, Mokroj Gori, Gostillju i Sirogojnu…
-
Dvorac Špicerovih
U ova neka čudna vremena, nakon gotovo tri i po meseca čuvanja, jedan vikend smo se odvažili da procunjamo malo po Vojvodini. Dobro sam osmotrila okolinu i razmislila gde bi bilo najmanje rizično otići. Prednost je što putujemo svojim automobilom, pa nemamo dodatni stres oko gužve i blizine drugih ljudi, a o čemu misle oni koji putuju nekim drugim prevoznim sredstvima. Odabrala sam da budemo u prirodi, na vazduhu, negde gde nećemo sretati ljude. Od letovanja na Hvaru davnih osamdesetih godina, u mislima me prati opojan miris polja lavandi nadomak Jelse. Obožavam njenu ljubičastu boju i divan miris, dok se lagano njiše na povetarcu. Nadomak Novog Sada, tačnije Petrovaradina u…
-
Sivota divota
Kraj avgusta 2014. godine Gospođica je pre dvadeset dana ugledala svet. Tempiramo da u SUP-u budemo u periodu kada ne spava. Sredila se za fotografisanje. Teta nas namešta. Potrudite se da vam se ruke dok je držite ne vide i animirajte gospođicu da gleda u foto aparat. Hmmm, gledamo se krišom i mislimo jedno… Haj’te gospođo vi reči sprovedite u delo sa tek rođenom bebom. Iako je od rođenja gospođica bila oduševljena svetom koji je oko sebe videla, te je uglavnom zverala okolo, sada je naprasno odlučila da malko odmori. Budili smo je dvadeset minuta. Hajde Bubo, za mesec dana planiramo u Grčku, molim te sarađuj… Kao pijanac iza sna…
-
Novogodišnja Kastorija
Srećno vreme za putovanja. Još jedan dan i ispraćamo dve hiljade trinaestu godinu. Iz Ohrida preko Bitole uputili smo se u Grčku. Makedonija nas je ispratila gustom maglom. Na graničnom prelazu sa grčke strane zahtevaju da svi osim građana Grčke izađu iz automobila i donesu pasoš na proveru u njihovu kućicu. „Izvolite“, pružam dva pasoša, srpski i makedonski. Nakon pitanja da li je gospodin prvi put u Grčkoj, odgovaram odrično. Traže belu listu. „Nismo je poneli, niti znamo gde je. Očigledno se u međuvremenu negde zagubila. Molim Vas izdajte drugi papir i pečatirajte ga.“, izgovaram. Službenik besno, glasnije nego što je pristojno, počinje da galami kako sporni papir moramo uvek nositi…
-
Na Ohridskite izvori
Kraj avgusta je najlepši period za posetu Ohridskom jezeru. Sezona još traje, voda je topla, odlična za kupanje, turista ima sasvim dovoljno i gužva na samom jezeru je podnošljiva. Do sada vreme nam je uglavnom išlo na ruku. Prve godine moje posete Ohridu, voda je bila ledena, preledena. Čak i za mene kojoj generalno više prija hladna voda. Bio je jul, bilo je toplo, ali voda je bila led. Tempiram kraj avgusta. Ponovo. Greške nema. Ohridsko jezero se nalazi na 695 m nadmorske visine. Noći su sveže, pa čak i u avgustu, kada temperatura preko dana prelazi 30-ti podeok. Po meni, klima idealna. Radujem se ponovnom otkrivanju makedonskog bogatstva. Dan…
-
Trpejca su otkrivena
Kraj avgusta je. Napolju vrelina. Pravo vreme za beg iz Beograda. I pronalazak mira na Ohridu. Dogovorile smo da u Štipu preuzmemo ključeve od stana u Ohridu, gde ćemo biti smeštene. U Štipu nas čeka Naum. Veče se već uveliko spustilo nad gradom. Nije vreme za znamenitosti Štipa, ali jeste vreme za večeru. Kako otići iz Štipa, a ne probati pastrmajliju? Pastrmajlija je tradicionalno makedonsko jelo, poteklo upravo iz ovog grada, a krajem septembra se na ulicama Štipa održava i Pastrmajlijada, festival pastrmajlije. Jelo se sastoji od duguljastog testa, sličnog testu za picu, koje se pravi u obliku čamca, na koje se stavlja sitno seckano meso i moča. Postoje varijacije…
PUTOPISI
