„Neprocenjiva lepota unutrašnjosti ostrva, sa naslikanim planinskim selima i njihovim belim kućicama koje razdvajaju kameni sokaci. Ostrvo je jedna velika stenovita površina sa očaravajućom “filmskom” prirodom…“ Naxos je bio naša veza za Amorgos. Od momenta pristajanja broda u luku, pa do ponovnog ukrcavanja na trajekt za Amorgos imali smo nekoliko sati na raspolaganju za načinjanje Naxosa. Nedovoljno za ovako veliko ostrvo (veliko u odnosu na ostala mala koja smo do tada obilazili). Za obilazak Naxosa nisam imala precizan plan, jer se on javio kao “kolateralna šteta”, zbog promene plana. Znala sam okvirno šta želim videti, a to je bila unutrašnjost ostrva. Ni na fotografijama koje sam gledala na net-u pre polaska…

Kažu da neka neopisiva magična privlačnost vuče posetioce ka stalnom povratku na ovaj mali kikladski biser… Ja kažem: Sada znam zašto je to tako… Već unapred sam znala da će mi se Folegandros najviše dopasti od svih ostrva koja su ušla u uži izbor. Jednostavno, to se oseti… Mislila sam da će deliti prvo mesto sa Amorgosom, ali je Folegandros za dlaku pobedio Amorgos. Čim smo krenuli od Karavostasisa ka Hori, nakon nekoliko pređenih metara shvatila sam da je ustvari Folegandros Kitira u malom… Na putu ka Hori dominira gola priroda. Put kojim vozimo je tu samo kao podsetnik da se ipak nalazimo u svetu civilizacije. Idilu preseče poneka bela crkvica…

„Na vrhu litice nešto se beli… ne, to nije sneg… to je kaldera Fire i Ie…“ Naš dolazak na Santorini nije bio baš onakav kakvim sam ga zamišljala nekada ranije u prvobitnim planovima i kalkulacijama. Možda zato što je na kraju ipak ispao neplaniran i zato što je Santorini predstavljao konekciono ostrvo za Folegandros. Doputovali smo na Santorini u ranim jutarnjim časovima. Samim tim smo bili uskraćeni dobro poznatog osećaja uplovljavanja trajekta u vulkansko grotlo dok se na vidiku pojavljuje belilo Ie i Fire. Iskrcali smo se u luku Athinios po mrklom mraku i u koloni vozila krenuli da se uspinjemo ka Firi. Smeštaj smo rezervisali dan ranije u Karteradosu,…

„Svako domaćinstvo ima svoje osnovno prevozno sredstvo – magare, Horio se u 11 sati izjutra tek budio, a nakon pokušaja da stignemo do Skiadi, ipak smo dan proveli na plaži Agios Nikolaos…“ Za Kimolos smo odabrali treći dan našeg boravka na Milosu. Jednodnevni izlet je sasvim dovoljan da se obiđe ovo malo ostrvo. Nama je bilo dovoljno i par sati, jer nismo osetili nikakvu fascinaciju koja bi nas držala još koji sat na ostrvu. Trajekt iz Polonije je krenuo u 8:30h. Do Psathi putuje 20-ak minuta. S obzirom na to da nam je Horio prvi na putu odlučujemo da prošetamo po glavnom gradu Kimolosa. Prvo odlazimo u Arheološki muzej Kimolosa.…

Put ka Milosu Opisaću put od Sirosa do Milosa, koji je bio veoma dug, ali još uvek ne mnogo naporan u odnosu na to šta nas je sve čekalo. Imali smo sreću da smo uspeli naći karte za trajekt za dan koji smo unapred isplanirali, jer sa ostalim ostrvima to nije bio slučaj. Trajekt je napustio luku Ermupolisa u 7h. Predviđeno je bilo stajanje na Parosu, Serifosu, Sifnosu, Kimolosu, pa konačno Milosu. Paros sam prespavala, ali sam željno istrčavala na palubu pri svakom sledećem stajanju, kako bih upila što više detalja, za neko predstojeće putovanje. Serifos Sifnos Kimolos Milos Vulkansko ostrvo raznolikih plaža, sela sa sirmatama, napuštenih rudnika, belih kućica,…

Sedmica je izvučena… ali ne na Lotou… Ne, nisam dobila premiju, nego sam odabrala sedam kikladskih ostrva, a naše osvajanje istih izgledalo je ovako: Siros, Milos, Kimolos, Santorini, Folegandros, Naxos i Amorgos. Prvobitan plan nije bio baš ovakav… tačnije „prvi“ od prvobitnih planova je bio u velikoj meri drugačiji, dobro isplaniran i osmišljen (čitajte mesecima), bez nekih većih odskakanja u slučaju ikakvih neočekivanih promena na licu mesta. Ali… uvek to ali… putovala sam sa drugom kome se nisu sve kockice oko poslovnih obaveza sklopile i ja sam nekoliko dana pred put, teška srca, promenila maršrutu i smanjila pokoji dan od planiranih za boravak na svakom ostrvu. Sve ovo je rezultiralo situaciju…