Grčka
-
Kako je izgledao naš put do ostrva Krit
Iako još uvek mislima na Kritu odlučila sam da konačno započnem putopis i to korisnim informacijama o putovanju na najveće grčko ostrvo automobilom, a sve zarad toga da nam ne prođe sezona letovanja, jer verujem da ima onih kojima bi informacije o putovanju na Krit mogle biti od koristi.
-
Bugenvilija je rođena na Antiparosu
Već unapred sam znala da Antiparos neću odabrati kao ostrvo za noćivanje. Gledajući ga onako na karti i površ istražujući obalu i unutrašnjost ostrva, stekla sam utisak da je Antiparos najpogodnije obići na jednodnevnom izletu. Kako smo na Parosu proveli pet dana, jedan od njih valjalo je odvojiti za Antiparos.
-
Povratak na brdoviti scenični Naxos
Osam godina ranije, čekajući konekciju za Amorgos, ukazala mi se prilika da na najvećem ostrvu Kiklada provedem nekoliko sati. Sećam se da sam tada vozeći unutrašnjošću ostrva ostala očarana njegovom golom filmskom prirodom. Još pod utiskom dala sam sama sebi obećanje: „Ako me put ikada ponovo bude naneo na Naxos biraću da na ostrvu provedem minimum sedam dana, kako bih imala vremena da otkrijem zašto kažu da su naksoske plaže jedne od najlepših na Kikladima.“
-
Kako je izgledao naš put do kikladskih ostrva
Putujemo glavnim auto-putem ka Atini. Ubrzo nakon odvajanja za Solun, saobraćaj se proređuje. Gotovo svaki put kada sam putovala automobilom ka Atini, auto-put je bio prazan. Tek ponegde smo obišli pokoji automobil. Dok gospođica zapitkuje kada ćemo stići, pokušavam da sa gospodinom turistom nađem razlog praznog puta. Nakon nekoliko razmenjenih teorija, konstatujemo da se Grcima zbog visokih cena putarina i velike udaljenosti između, recimo, Soluna i Atine ne isplati putovati automobilom. Čini mi se da je ipak nacionalni avio saobraćaj daleko više u upotrebi.
-
Sivota divota
Avgust 2014. godine Gospođica je pre dvadeset dana ugledala svet. Tempiramo da u SUP-u budemo u periodu kada ne spava. Sredila se za fotografisanje. Teta nas namešta. Potrudite se da vam se ruke dok je držite ne vide i animirajte gospođicu da gleda u foto aparat. Hmmm, gledamo se krišom i mislimo jedno… Haj’te gospođo vi reči sprovedite u delo sa tek rođenom bebom. Iako je od rođenja gospođica bila oduševljena svetom koji je oko sebe videla, te je uglavnom zverala okolo, sada je naprasno odlučila da malko odmori. Budili smo je dvadeset minuta. Hajde Bubo, za mesec dana planiramo u Grčku, molim te sarađuj… Kao pijanac iza sna gospođica…
-
Novogodišnja Kastorija
Srećno vreme za putovanja. Još jedan dan i ispraćamo dve hiljade trinaestu godinu. Iz Ohrida preko Bitole uputili smo se u Grčku. Makedonija nas je ispratila gustom maglom. Na graničnom prelazu sa grčke strane zahtevaju da svi osim građana Grčke izađu iz automobila i donesu pasoš na proveru u njihovu kućicu. „Izvolite“, pružam dva pasoša, srpski i makedonski. Nakon pitanja da li je gospodin prvi put u Grčkoj, odgovaram odrično. Traže belu listu. „Nismo je poneli, niti znamo gde je. Očigledno se u međuvremenu negde zagubila. Molim Vas izdajte drugi papir i pečatirajte ga.“, izgovaram. Službenik besno, glasnije nego što je pristojno, počinje da galami kako sporni papir moramo uvek nositi…
-
Na kraj sveta – jug Peliona
Gledam kalendar… polovina juna je… prelistavam nažvrkane proračune…Italija – stavka trajekt bode oči… nikako da cena padne…Krit – uh, opet taj Krit, mislim se… ove godine malo više volje za džina nego prethodne, ali gospođica na prelazu iz četiri u pet godina, pa cena za trajekt upitna…Kea – opet se vraća ta neostvarena želja… Kriva sam, priznajem… prolete nekoliko godina, a ja na vreme nikako da počnem sa slanjem upita za smeštaj… bacim pogled onako suptilno na booking… potajno se nadam… ima finih ljudi na Kei koji će ponuditi dobar smeštaj za pristojne novce… pa last minute je… tešim sebe…Ali… (što bi Turci rekli, a nama ostade od njih)… JOK……
-
Povratak na Kiklade – Andros
Toliko sam ponovo priželjkivala te bele kućerke sa plavim i zelenim žaluzinama, protkane drvetom bugenvilije, rasute po brdu, podignute na ivici stene. Te bele crkve na plažama, na najvišoj tački ostrva, nepristupačnim mestima, kanjonima. Ta stada koza uz put, sa najneobičnijim „frizurama“, na najneobičnijim mestima, na obronku stena. Sećam se Kiklada rado i često ih spominjem u najlepšim pričama. Folegandros, Milos i Amorgos su me kupili te dve hiljade i trinaeste godine. U proteklih pet godina sam obilazila neka druga ostrva. Recimo da sam u par navrata bila blizu Kiklada, ali sam ih uvek nekako zaobilazila. Početkom godine sam rekla: „Ove godine Andros i Kea“. Međutim, kako je vreme prolazilo…
-
Saronski trougao – Egina, Moni i Agistri
Dolazak na ostrvo nam je doneo olakšanje nakon napuštanja Evije. Ovde je sve bilo na dohvat ruke. Nije bilo neophodno satima voziti, a ništa ne videti. Lepe slike su se ređale jedna za drugom. Ostrvo je sadržajno… zanimljivo… u našem koferu za putovanja – novo, neistraženo. Zadatak je pred nama – otkriti Eginu. Mogu reći da mi gotovo nikada nije nedostajala „gradska vreva“ kao sada. Nakon Evije priželjkivali smo selo sa promenadom, tavernama, usidrenim jedrilicama i ljudima. U tom pogledu, sve što smo želeli, ostrvo je ponudilo. Već sa trajekta koji je uplovljavao u luku Egine bila je vidna živahnost ostrva. Iz daleka, Egina nesumnjivo podseća na venecijanske gradove. Svidela…
-
Veliko pusto ostrvo – Evia
Google maps kaže da do sela Platana od Beograda ima 1136 km. Mnogo, da bi nakon završenog radnog dana u 16h vozili kontinualno bez pauza i noćenja. Pri planiranju puta, u obzir su dolazile dve opcije. Prva varijanta je bila da noćimo u Gevgeliji, ustanemo ranije, kako bi stigli na trajekt u Glifi i prevezli se do Agiokamposa. Druga varijanta je bila da noćimo u Gevgeliji i da se nakon buđenja, upustimo u jednoličnu vožnju autoputem u pravcu Halkide trajanja sedam sati, pa magistralom ka selu Kimi. Ipak smo odabrali prvu verziju, sa željom da koliko toliko obiđemo utefterisane lokacije na severu ovog džinovskog ostrva. Krenuli smo iz Beograda u 16h.…
