• Kopar
    Slovenija

    Kako je mletačka Glava Istre postala Kopar

    Priča o Kopru, gradu koji su Mlečani zvali Capo d' Istria, a što bi na našem jeziku značilo Glava Istre počinje ovako... Spustili smo se na primorje. Prvi na listi za obilazak bio je Kopar. Nisam imala prevelika očekivanja od grada koji predstavlja najveću luku Slovenije. Ali kao što to obično biva, nakon nikakvih očekivanja desilo se upravo suprotno, te je Kopar zauzeo visoko mesto u kategoriji omiljenih nam na slovenačkom primorju, odmah iza prešarmantnog Pirana. 

  • Škofja Loka
    Slovenija

    Srednjovekovna Škofja Loka

    Škofja Loka je gradić koji dok ste u Sloveniji nikako ne smete propustiti! Ali nikako. Kada smo kročili na njegov Mestni tg, osetila sam se kao da sam nakon Sigišoare ponovo ušetala u srednji vek. Na stranu što Škofja Loka ima najočuvanije srednjovekovno jezgro u čitavoj Sloveniji, ali čak i ako ne znate tu činjenicu, čim ušetate među te građevine, sve će vam biti jasno. Grad apsolutno svakim svojim ćoškom odaje utisak nekih davnih vremena.

  • Bledsko jezero
    Slovenija

    Bleja na Blejskom jezeru

    Sa Bohinjskog jezera spustili smo se ka Bledskom jezeru. Bili smo srećni što se za nama nije spustila i magla. Ostala je da čuči na Bohinjskom jezeru, te smo na Bledu konačno u potpunosti progledali. Kročili smo na stazu koja vodi oko jezera dugu 6 kilometara i ubrzo stigli do crvenog srca kroz koje se u daljini naziralo jedino ostrvo u Sloveniji sa crkvom Vaznesenja Marijinog. Na ogradi su bili okačeni ljubavni katanci i videlo se po količini da je ovo mesto tek počelo da se puni „ljubavnim obećanjima“.

  • Slovenija

    Bohinjsko jezero pod maglenim svodom

    Baš pre par dana, dok smo stajale na vratima moje kancelarije i prevrtale po putničkim uspomenama, Biljislava i ja smo se složile sa činjenicom da nam je prva asocijacija na Sloveniju dobri stari plavi jugoslovenski monopol. U sećanju su nam ostala urezana polja tamno plave boje za koja je tokom igre trebalo izdvojiti najviše novca. Prisećale smo se kako smo tih osamdesetih volele fiktivno da kupimo baš Bohinjsko ili Blejsko jezero i na njima podignemo hotel, pa da nam onaj ko kod nas svrati, debelo plati za boravak.

  • Ljubljana
    Slovenija

    Emona na Ljubljanici

    Krenuli smo u Istanbul, a završili u Ljubljani! Do poslednjeg momenta plan je bio da putujemo u Tursku. Međutim, smišljajući rutu, najednom mi sinu da uz Istanbul neizostavno moramo obići i Kapadokiju. Ona mi se nikako nije uklapala uz "februarsku idilu", pa smo brzinski promenili plan i uputili se ka Sloveniji.

  • Manastir Kaona
    Srbija,  Zapadna Srbija

    Jednostavno – manastir Kaona

    Manastir Kaona koji je po predanju krajem XIV veka podigla Ikonija, sestra Miloša Obilića, je na mom spisku želja odavno, no nikako nisam uspevala da ga uvrstim u obilazak uz još neku znamenitost u šabačkom kraju. Prošlog vikenda, iako opet nisam uspela da pronađem još neku interesantnu lokaciju u tom delu zemlje, ipak konačno krećemo ka manastiru.

  • Stojšić salaš
    Srbija,  Vojvodina

    Na Stojšić salašu

    Bio je vreo avgustovski dan. Dok je klima uređaj poluuspešno rashlađivao dnevnu sobu, sedela sam i razmišljala kako mi se pod ovakvim okolnostima ne da ništa spremati za ručak. Utom, pravo niotkuda, gosn turista se doseti da bismo mogli poći u neki restoran i to mi sav bitan i saopšti. Smislili smo da bi dobar odabir mogao biti neki salaš u prirodi i izbor pade na Stojšić salaš koji sam, ruku na srce, imala ideju već duže vreme posetiti.

  • Rumunija,  Transilvanija

    Kako sam zavolela Sigišoaru zauvek

    Ispričaću vam kako je sve počelo. Novembra 2012. godine smo po mrklom mraku, umorni od vožnje jako lošim, nebezbednim putem, tada u izgradnji i usled trke sa vremenom, stigli u Sigišoaru. Bez preteranih očekivanja, popeli smo se u istorijski centar grada. Šetala sam pognute glave, gledajući u kaldrmu, prebrojavajući od koliko kockica je satkan put. Kada sam podigla pogled ka grandioznoj Kuli sa satom, momentalno sam zaboravila na umor, kao i na činjenicu da ćemo to veče produžiti ka Brašovu. I ne samo to. Opijena lepotom na trenutak sam zaboravila i u kom veku se nalazim.

  • Sibiu
    Rumunija,  Transilvanija

    U Sibinju gradu u kome i kuće imaju oči

    Ne zovu ga zalud grad u kome kuće imaju oči. One zaista izgledaju kao da su upravo oživele i iskočile iz neke bajke za decu. Iako zanimljivije zvuči da su prozori na krovovima kuća pravljeni zarad špijunaže od strane Nemaca, prava istina je da su prozori napravljeni upravo tu, na tavanu, radi bolje ventilacije prostora. Ali, da su interesantni i da su se istakli kao jedna od specifičnosti Sibinja, ne mogu poreći, jesu.