• Trg pobede
    Banat,  Rumunija

    Veče pod svetlima Temišvara

    Parkirali smo nedaleko od Begeja, kod Rumunske pravoslavne saborne crkve, u celosti podignute 1946. godine. Verujem da biste zbog samog imena grada kao i većina pomislili da kroz Temišvar protiče Tamiš. Pa mogu vam reći da niste daleko od istine. Nekada deo rukavaca Tamiša zaista i jeste proticao kroz Temišvar, a kasnije je zbog močvarnog tla, tok reke izmešten desetak kilometara od grada. U Temišvaru je ostao Begej čije su obale vremenom uređene i pretvorene u šetalište.

  • Banjska stena
    Srbija,  Zapadna Srbija

    Tarom gde mrki medvedi šetaju

    Na samom ulazu u šumu stoji tabla sa obaveštenjem da je Tara prirodno stanište mrkog medveda, da ulazimo u šumu na sopstvenu odgovornost i da se ne udaljavamo sa uređene staze. Mogu vam reći da me čak ni rečenica ispisana na drvenoj tabli "Veoma su male mogućnosti da sretnete medveda", pa potom i uputstvo šta raditi ukoliko ga ipak vidite, nije umirila, jer nam ništa od toga nije bilo garancija da nas medo, ako nas i ugleda, neće pojesti za ručak.

  • Antiparos
    Grčka,  Kikladi

    Bugenvilija je rođena na Antiparosu

    Već unapred sam znala da Antiparos neću odabrati kao ostrvo za noćivanje. Gledajući ga onako na karti i površ istražujući obalu i unutrašnjost ostrva, stekla sam utisak da je Antiparos najpogodnije obići na jednodnevnom izletu. Kako smo na Parosu proveli pet dana, jedan od njih valjalo je odvojiti za Antiparos.

  • Naxos
    Grčka,  Kikladi

    Povratak na brdoviti scenični Naxos

    Osam godina ranije, čekajući konekciju za Amorgos, ukazala mi se prilika da na najvećem ostrvu Kiklada provedem nekoliko sati. Sećam se tada da sam vozeći unutrašnjošću ostrva ostala očarana njegovom golom filmskom prirodom, kada sam sama sebi dala obećanje: "Ako me put ikada ponovo nanese na Naxos, biće to na minimum sedam dana, kada ću se potruditi da otkrijem zašto kažu da su naksoske plaže jedne od najlepših na Kikladima. Osam godina ranije, leta dve hiljade i trinaeste godine duvao je snažan vetar koji nije dozvolio da se približim obali, a kamoli uđem u vodu. Samim tim, ostrvo me nije ispratilo sa njegovim tirkizom i plavetnilom po kome je inače…

  • Andros
    Grčka,  Korisne informacije

    Kako je izgledao naš put do kikladskih ostrva

    Putujemo glavnim auto-putem ka Atini. Ubrzo nakon odvajanja za Solun, saobraćaj se proređuje. Gotovo svaki put kada sam putovala automobilom ka Atini, auto-put je bio prazan. Tek ponegde smo obišli pokoji automobil. Dok gospođica zapitkuje kada ćemo stići, pokušavam da sa gospodinom turistom nađem razlog praznog puta. Nakon nekoliko razmenjenih teorija, konstatujemo da se Grcima zbog visokih cena putarina i velike udaljenosti između, recimo, Soluna i Atine ne isplati putovati automobilom. Čini mi se da je ipak nacionalni avio saobraćaj daleko više u upotrebi.

  • Sinagoga
    Srbija,  Vojvodina

    Subotom po Subotici

    Dok smo lagano jezdili auto-putem ka severu Bačke, sa zadnjeg sedišta začu se gospođica:  -Bako, da li je danas subota?-Jeste srećo – odgovori Mila.-Znala sam! Jer subotom se putuje u Suboticu…-Mama, a gde ćemo u nedelju? – stiže novo pitanje.-Mogli bismo u Svetu Nedjelju. Na Hvar. – prvo je što mi pada na pamet.-Bliži se osam godina, od kada sam poslednji putboravila na ostrvu.-Međutim, tada je bio utorak. Pa eto da ispravimogrešku. 😀 Za mene najlepši grad Srbije je Subotica. Odiše nekim duhom davnog vremena, a njena secesija stvara utisak kao da se ne nalazi u Srbiji. Grad je uredan i čist. Centar je skockan, vedar, živopisan, koloritan i lagan za…

  • Muzej Terra
    Srbija,  Vojvodina

    Dobrodošli u Kikindu

    Dobrodošli u grad gde rastu džinovske bundeve, zahvaljujući kojima se tokom septembra na glavnom gradskom trgu održava jedinstvena manifestacija Dani ludaje. Dobrodošli u kikindske parkove koji su zasluženo postali najveće zimovalište sova utina. Upoznajte grad koji čuva jednu od tri preostale suvače na celom svetu. Istražite mesto u kome se mamutica Kika stara 500 000 godine uglibila u močvarno tlo i tu završila svoju migraciju u toplije krajeve, a čiji je skelet sada izložen u Narodnom muzeju Kikinde.  Mesecima unazad sam gorela od želje da vidim muzej Terra i ulicu Generala Drapšina koja je zauzela 22. mesto na listi najlepših ulica sveta odlukom prestižnog sajta Arhitektura i dizajn. Želela sam da kročim na peron stare…

  • Etno selo Tiganjica
    Srbija,  Vojvodina

    Vremeplov kroz etno selo Tiganjica

    Dve hiljade i trinaesta godina. Polovina aprila je, sunce se promolilo iza oblaka. Negde mi se putuje. Zovem Sančo Pansa i Cecu, sa pitanjem da li su zainteresovani za put ka Vojvodini. U glavi mi se mota obilazak nekoliko salaša, par kaštela, Zrenjanina, jednog dvorca, vetrenjače na Zobnatičkom jezeru, a na početku svega toga etno sela Tiganjica. Prihvataju bez razmišljanja. Nakon osam godina, ponovo sam obišla etno selo prilikom puta za Kikindu. Za razliku od prve posete, sada je selo delovalo pusto. Moguće je da smo takav utisak stekli zbog celokupne situacije. A možda razlog leži i u tome što je na kraju krajeva u februaru još uvek zima, pa čak i…

  • Spomenik borcima Kosmajskog odreda
    Srbija,  Šumadija

    Videli smo na Kosmaju

    Svaki raspoloživ vikend trudim se da iskoristimo za obilazak naše zemlje. I ranije sam obilazila Srbiju, ali čini mi se nikad kao sada. Kada planiramo jednodnevni izlet, obično se rastegnemo skoro do podneva i tek onda krenemo na put. U zimskom periodu, kada su dani kratki, to je podosta kasno, pa se samim tim trudimo da obiđemo neku destinaciju relativno blizu Beograda. Kako do sada nismo bili na Kosmaju, prijao nam je odlazak na ovu planinu. Dok smo vozili ka Kosmaju, sa vrha Mali Vis, iznad krošnji drveća, izvirivali su kraci spomenika palim borcima Kosmajskog partizanskog odreda. Automobilom smo stigli do stepenika koji vode do platoa na kome se spomenik…

  • Srbija,  Vojvodina

    Kako sam planinarila po Vojvodini

    Na padini brda, onoj do koje sunce teže dopire beleo se preostali sneg, dok se na površini jezera prostirao krivudavi trag od napuklog leda. Sunce je sijalo kao da leto smenjuje proleće, a crveni zreli plodovi šipka su nagoveštavali da stiže jesen. Četiri godišnja doba smenila su se u jednoj slici. A bio je 15. februar. Otkriću vam kako sam stigla do Ledinačkog jezera. Konačno, iz trećeg puta, pa i ne baš lako. Prvi put sada već davne 2013. godine popeli smo se „pogrešnim“ putem na kome nas je sačekao čuvar sa oružjem i njegov pas, koji nije prestajao da laje. Tada još nisam znala da je jezero, tačnije ceo…