Dobrodošli u Kikindu
Dobrodošli u grad gde rastu džinovske bundeve, zahvaljujući kojima se tokom septembra na glavnom gradskom trgu održava jedinstvena manifestacija Dani ludaje. Dobrodošli u kikindske parkove koji su zasluženo postali najveće zimovalište sova utina. Upoznajte grad koji čuva jednu od tri preostale suvače na celom svetu. Istražite mesto u kome se mamutica Kika stara 500 000 godine uglibila u močvarno tlo i tu završila svoju migraciju u toplije krajeve, a čiji je skelet sada izložen u Narodnom muzeju Kikinde. Mesecima unazad sam gorela od želje da vidim muzej Terra i ulicu Generala Drapšina koja je zauzela 22. mesto na listi najlepših ulica sveta odlukom prestižnog sajta Arhitektura i dizajn. Želela sam da kročim na peron stare…
Vremeplov kroz etno selo Tiganjica
Dve hiljade i trinaesta godina. Polovina aprila je, sunce se promolilo iza oblaka. Negde mi se putuje. Zovem Sančo Pansa i Cecu, sa pitanjem da li su zainteresovani za put ka Vojvodini. U glavi mi se mota obilazak nekoliko salaša, par kaštela, Zrenjanina, jednog dvorca, vetrenjače na Zobnatičkom jezeru, a na početku svega toga etno sela Tiganjica. Prihvataju bez razmišljanja. Nakon osam godina, ponovo sam obišla etno selo prilikom puta za Kikindu. Za razliku od prve posete, sada je selo delovalo pusto. Moguće je da smo takav utisak stekli zbog celokupne situacije. A možda razlog leži i u tome što je na kraju krajeva u februaru još uvek zima, pa čak i…
Videli smo na Kosmaju
Svaki raspoloživ vikend trudim se da iskoristimo za obilazak naše zemlje. I ranije sam obilazila Srbiju, ali čini mi se nikad kao sada. Kada planiramo jednodnevni izlet, obično se rastegnemo skoro do podneva i tek onda krenemo na put. U zimskom periodu, kada su dani kratki, to je podosta kasno, pa se samim tim trudimo da obiđemo neku destinaciju relativno blizu Beograda. Kako do sada nismo bili na Kosmaju, prijao nam je odlazak na ovu planinu. Dok smo vozili ka Kosmaju, sa vrha Mali Vis, iznad krošnji drveća, izvirivali su kraci spomenika palim borcima Kosmajskog partizanskog odreda. Automobilom smo stigli do stepenika koji vode do platoa na kome se spomenik…
Kako sam planinarila po Vojvodini
Na padini brda, onoj do koje sunce teže dopire beleo se preostali sneg, dok se na površini jezera prostirao krivudavi trag od napuklog leda. Sunce je sijalo kao da leto smenjuje proleće, a crveni zreli plodovi šipka su nagoveštavali da stiže jesen. Četiri godišnja doba smenila su se u jednoj slici. A bio je 15. februar. Otkriću vam kako sam stigla do Ledinačkog jezera. Konačno, iz trećeg puta, pa i ne baš lako. Prvi put sada već davne 2013. godine popeli smo se „pogrešnim“ putem na kome nas je sačekao čuvar sa oružjem i njegov pas, koji nije prestajao da laje. Tada još nisam znala da je jezero, tačnije ceo…
Beg iz grada u Babinu reku
Gospođica je etno selo Babinu reku posetila sa vrtićem, dok je još u vreme srećnijih dana bilo moguće organizovanje dečjih ekskurzija. Od tada nas je svako malo podsećala na obećanje koje smo joj dali, da ćemo jedan vikend porodično provesti u Babinoj reci. Pa hajde da ispunimo obećanje. Proverila sam na zvaničnom sajtu da li je selo otvoreno za posete. U prethodnom periodu, zbog pooštravanja mera protiv korona virusa, većina ugostiteljskih objekata je bila zatvorena ili su povremeno radili, uz stalna ograničenja radnog vremena. Ovog puta nam se posrećilo. Pisalo je da je selo otvoreno. Od Beograda do etno sela koje se nalazi u selu Trbušnica, preko Ibarske magistrale, pa…
Zaboravljena baština južnog Banata
Spremni? Sledi priča o nekim banatskim manje poznatim lokacijama. Ustvari, moraću da se ispravim. Prva lokacija koju smo obišli nije u Banatu. Nalazi se u blizini Beograda. Da li ste znali da se u selu Brestovik nalazi Rimska grobnica iz III veka Moram priznati da me je, dok sam istraživala gde putovati i šta neobično videti, iznenadilo saznanje da ovakvu zaostavštinu koja datira iz III veka imamo nadomak Beograda, na opštini Grocka u selu Brestovik. Ako se uzdate u navigaciju, teraće vas na groblje. Ako se uzdate u savete meštana, kao recimo mi, proći ćete kroz privatno dvorište, pored psa čuvara, koji će zalajati na vas i kamenim stepenicama popeti…
Pećinarenje po Belom majdanu
Iznad Beograda digla se neka siva magluština. I nema nekih izgleda da ćemo mnogo što šta videti ovog vikenda. Haj’mo da okušamo sreću sa Fruškom Gorom. Beli majdan nam izmiče već drugi – treći put. Ovoga puta neće. Odlučila sam! Magla ne posustaje. Prati nas celim putem. Prolazimo skretanje za Rakovački kamenolom. Pratimo znake pored puta i uočavamo malenu tablu sa oznakom Beli majdan. Skrećemo na neasfaltiran puteljak i nakon desetak metara parkiramo automobil. Izlazimo napolje, nadajući se da ćemo udahnuti barem malo „čistog vazduha“. Pa ipak smo u srcu Fruške Gore. Bilo bi logično. Nažalost, zaplahnuo nas je oblak čađi i smrdljivog dima iz odžaka susedne kuće. Stavila sam…
Oj Karlovci, Sremski moji dragi…
„Oj Karlovci, mesto moje drago,Ko detence došao sam amo,Igra beše jedino mi blago,Slatko zva ja med i smokvu samo.Dete malo – golušavo tiče,Dođe tiče pa se tu naviče.“ Branko Radičević, Đački rastanak Ovu sremsku varošicu poznatu po Branku Radičeviću, Karlovačkoj gimnaziji, bermetu i kuglofu prvi put sam posetila tokom đačke ekskurzije u osnovnoj školi, kada smo se peli na Stražilovo, dok nam je „duša bila u nosu“. Od 2003. godine vođena opojnim ukusom raznolike lepeze vina, sam se nebrojeno puta sa uživanjem vraćala Karlovcima, iznova i iznova, svake godine, sa nestrpljenjem iščekujući kraj septembra i Karlovačku berbu grožđa, poznatiju pod sveopšte prihvaćenim nazivom Grožđebal. Tih godina isključivo sam bila zainteresovana za…
Putem banatskih dvoraca
Dve nedelje ranije, u danima kada se vetar svesrdno trudio da raščisti svo zagađenje na koje smo osuđeni, mahom tokom zimskih meseci, otisnula sam se put Banata, kako bi oči upile delić lepote kojom su grofica i grof Bisingen bili počašćeni krajem XIX veka… Dvorac Bisingenovih Barem sam tako mislila dok sam čvrsto držala volan odupirući naletima jakog vetra, zbog koga su vetrenjače pokraj puta neumoljivo okretale svoja limena krila. Iako je gospodin turista taj vikend opredelio za usoljavanje mesa koje treba pripremiti za dimljenje i sušenje, kao i pravljenje smese za kobasice, pa i mešanje čvaraka, nisam se dala omesti, nego odlučih da sama pođem u Vlajkovac. Pored dvorca…
Istraži Bačku…
Ustajem pre gospodina turiste. Kroz tamne draperije nazire se sivilo jesenjeg jutra, kojim nas Beograd, iako to ne želimo „časti“ ovih dana. U glavi mi je od sinoć plan za odlazak do Bačke tvrđave. „Ovog puta, moramo obilazak realizovati“, govorim sebi, „krajnje je vreme da kompletiraš svih sedam tvrđava Dunava“. Bačka tvrđava mi se mota po glavi već neko vreme. Planirana je pre par meseci po povratku iz lepog Sombora grada. Međutim, pao je mrak i mi smo ravnim vojvođanskim šorom produžili ka Beogradu. Miris jutarnje kafe probudio je turistu. Vrtenjem po stanu, pokušavam da ubrzam njegov ritual ispijanja kafe, jer dani su kraći, magla se razbistrila, a zubato sunce…
putopisi
