-
Kritske priče – Uspavana Hanja, najlepša kamena kućica i zalazak sunca na Falasarni
Krit sam imala u planu da posetim već duži niz godina. Sada nakon povratka, slobodno mogu reći da se kockice godinama nisu uklapale, sve do ovog leta. Mada i sada, moram priznati, odlazak na Krit izveli smo "na mišiće". Budući da je ostrvo ogromno, morala sam krenuti od nečega. U hodu sam odlučila da istraživanje Krita počnemo od njegove zapadne obale...
-
Kako je izgledao naš put do ostrva Krit
Iako još uvek mislima na Kritu odlučila sam da konačno započnem putopis i to korisnim informacijama o putovanju na najveće grčko ostrvo automobilom, a sve zarad toga da nam ne prođe sezona letovanja, jer verujem da ima onih kojima bi informacije o putovanju na Krit mogle biti od koristi.
-
Kako je mletačka Glava Istre postala Kopar
Priča o Kopru, gradu koji su Mlečani zvali Capo d' Istria, a što bi na našem jeziku značilo Glava Istre počinje ovako... Spustili smo se na primorje. Prvi na listi za obilazak bio je Kopar. Nisam imala prevelika očekivanja od grada koji predstavlja najveću luku Slovenije. Ali kao što to obično biva, nakon nikakvih očekivanja desilo se upravo suprotno, te je Kopar zauzeo visoko mesto u kategoriji omiljenih nam na slovenačkom primorju, odmah iza prešarmantnog Pirana.
-
Srednjovekovna Škofja Loka
Škofja Loka je gradić koji dok ste u Sloveniji nikako ne smete propustiti! Ali nikako. Kada smo kročili na njegov Mestni tg, osetila sam se kao da sam nakon Sigišoare ponovo ušetala u srednji vek. Na stranu što Škofja Loka ima najočuvanije srednjovekovno jezgro u čitavoj Sloveniji, ali čak i ako ne znate tu činjenicu, čim ušetate među te građevine, sve će vam biti jasno. Grad apsolutno svakim svojim ćoškom odaje utisak nekih davnih vremena.
-
Bleja na Blejskom jezeru
Sa Bohinjskog jezera spustili smo se ka Bledskom jezeru. Bili smo srećni što se za nama nije spustila i magla. Ostala je da čuči na Bohinjskom jezeru, te smo na Bledu konačno u potpunosti progledali. Kročili smo na stazu koja vodi oko jezera dugu 6 kilometara i ubrzo stigli do crvenog srca kroz koje se u daljini naziralo jedino ostrvo u Sloveniji sa crkvom Vaznesenja Marijinog. Na ogradi su bili okačeni ljubavni katanci i videlo se po količini da je ovo mesto tek počelo da se puni „ljubavnim obećanjima“.
-
Bohinjsko jezero pod maglenim svodom
Baš pre par dana, dok smo stajale na vratima moje kancelarije i prevrtale po putničkim uspomenama, Biljislava i ja smo se složile sa činjenicom da nam je prva asocijacija na Sloveniju dobri stari plavi jugoslovenski monopol. U sećanju su nam ostala urezana polja tamno plave boje za koja je tokom igre trebalo izdvojiti najviše novca. Prisećale smo se kako smo tih osamdesetih volele fiktivno da kupimo baš Bohinjsko ili Blejsko jezero i na njima podignemo hotel, pa da nam onaj ko kod nas svrati, debelo plati za boravak.
-
Emona na Ljubljanici
Krenuli smo u Istanbul, a završili u Ljubljani! Do poslednjeg momenta plan je bio da putujemo u Tursku. Međutim, smišljajući rutu, najednom mi sinu da uz Istanbul neizostavno moramo obići i Kapadokiju. Ona mi se nikako nije uklapala uz "februarsku idilu", pa smo brzinski promenili plan i uputili se ka Sloveniji.
-
Jednostavno – manastir Kaona
Manastir Kaona koji je po predanju krajem XIV veka podigla Ikonija, sestra Miloša Obilića, je na mom spisku želja odavno, no nikako nisam uspevala da ga uvrstim u obilazak uz još neku znamenitost u šabačkom kraju. Prošlog vikenda, iako opet nisam uspela da pronađem još neku interesantnu lokaciju u tom delu zemlje, ipak konačno krećemo ka manastiru.
-
Na Stojšić salašu
Bio je vreo avgustovski dan. Dok je klima uređaj poluuspešno rashlađivao dnevnu sobu, sedela sam i razmišljala kako mi se pod ovakvim okolnostima ne da ništa spremati za ručak. Utom, pravo niotkuda, gosn turista se doseti da bismo mogli poći u neki restoran i to mi sav bitan i saopšti. Smislili smo da bi dobar odabir mogao biti neki salaš u prirodi i izbor pade na Stojšić salaš koji sam, ruku na srce, imala ideju već duže vreme posetiti.
-
Usputna šetnja po Medijašu
O gradu koji nosi naziv Medijaš nisam imala ama baš nikakvo predznanje. Nisam planirala da se usput zadržavamo, ali kao što to u stvarnosti uglavnom biva, ne ide baš uvek sve po planu. Što možda, složićete se i nije uvek baš toliko ni loše.
putopisi
