-
Kako sam zavolela Sigišoaru zauvek
Ispričaću vam kako je sve počelo. Novembra 2012. godine smo po mrklom mraku, umorni od vožnje jako lošim, nebezbednim putem, tada u izgradnji i usled trke sa vremenom, stigli u Sigišoaru. Bez preteranih očekivanja, popeli smo se u istorijski centar grada. Šetala sam pognute glave, gledajući u kaldrmu, prebrojavajući od koliko kockica je satkan put. Kada sam podigla pogled ka grandioznoj Kuli sa satom, momentalno sam zaboravila na umor, kao i na činjenicu da ćemo to veče produžiti ka Brašovu. I ne samo to. Opijena lepotom na trenutak sam zaboravila i u kom veku se nalazim.
-
U Sibinju gradu u kome i kuće imaju oči
Ne zovu ga zalud grad u kome kuće imaju oči. One zaista izgledaju kao da su upravo oživele i iskočile iz neke bajke za decu. Iako zanimljivije zvuči da su prozori na krovovima kuća pravljeni zarad špijunaže od strane Nemaca, prava istina je da su prozori napravljeni upravo tu, na tavanu, radi bolje ventilacije prostora. Ali, da su interesantni i da su se istakli kao jedna od specifičnosti Sibinja, ne mogu poreći, jesu.
-
Hunedoara – zamak kojim su vitezovi hodali
Jedan od najlepših dvoraca Rumunije leži u nimalo privlačnoj industrijskoj zoni grada Hunedoare. Ime mu je Zamak Korvin, a znan je još i pod nazivom Dvorac Hunjadi. Godine 1446. podigao ga je Janoš Hunjadi, nekima poznat i kao Janko Sibinjanin, upravo onaj Janko koji je tokom Bitke na Dunavu odbranio Beograd od Turaka 1456. godine, a po kome je 440 godina kasnije nazvana i dobro nam poznata Milenijumska kula u Zemunu na Gardošu.
-
Veče pod svetlima Temišvara
Parkirali smo nedaleko od Begeja, kod Rumunske pravoslavne saborne crkve, u celosti podignute 1946. godine. Verujem da biste zbog samog imena grada kao i većina pomislili da kroz Temišvar protiče Tamiš. Pa mogu vam reći da niste daleko od istine. Nekada deo rukavaca Tamiša zaista i jeste proticao kroz Temišvar, a kasnije je zbog močvarnog tla, tok reke izmešten desetak kilometara od grada. U Temišvaru je ostao Begej čije su obale vremenom uređene i pretvorene u šetalište.
-
Tarom gde mrki medvedi šetaju
Na samom ulazu u šumu stoji tabla sa obaveštenjem da je Tara prirodno stanište mrkog medveda, da ulazimo u šumu na sopstvenu odgovornost i da se ne udaljavamo sa uređene staze. Mogu vam reći da me čak ni rečenica ispisana na drvenoj tabli "Veoma su male mogućnosti da sretnete medveda", pa potom i uputstvo šta raditi ukoliko ga ipak vidite, nije umirila, jer nam ništa od toga nije bilo garancija da nas medo, ako nas i ugleda, neće pojesti za ručak.
-
Bugenvilija je rođena na Antiparosu
Već unapred sam znala da Antiparos neću odabrati kao ostrvo za noćivanje. Gledajući ga onako na karti i površ istražujući obalu i unutrašnjost ostrva, stekla sam utisak da je Antiparos najpogodnije obići na jednodnevnom izletu. Kako smo na Parosu proveli pet dana, jedan od njih valjalo je odvojiti za Antiparos.
-
Povratak na brdoviti scenični Naxos
Osam godina ranije, čekajući konekciju za Amorgos, ukazala mi se prilika da na najvećem ostrvu Kiklada provedem nekoliko sati. Sećam se da sam tada vozeći unutrašnjošću ostrva ostala očarana njegovom golom filmskom prirodom. Još pod utiskom dala sam sama sebi obećanje: „Ako me put ikada ponovo bude naneo na Naxos biraću da na ostrvu provedem minimum sedam dana, kako bih imala vremena da otkrijem zašto kažu da su naksoske plaže jedne od najlepših na Kikladima.“
-
Kako je izgledao naš put do kikladskih ostrva
Putujemo glavnim auto-putem ka Atini. Ubrzo nakon odvajanja za Solun, saobraćaj se proređuje. Gotovo svaki put kada sam putovala automobilom ka Atini, auto-put je bio prazan. Tek ponegde smo obišli pokoji automobil. Dok gospođica zapitkuje kada ćemo stići, pokušavam da sa gospodinom turistom nađem razlog praznog puta. Nakon nekoliko razmenjenih teorija, konstatujemo da se Grcima zbog visokih cena putarina i velike udaljenosti između, recimo, Soluna i Atine ne isplati putovati automobilom. Čini mi se da je ipak nacionalni avio saobraćaj daleko više u upotrebi.
-
Subotom po Subotici
Za mene najlepši grad Srbije je Subotica. Odiše nekim duhom davnog vremena, a njena secesija stvara utisak kao da se ne nalazi u Srbiji. Grad je uredan i čist. Centar je skockan, vedar, živopisan, koloritan i lagan za obilazak. Suboticu sam jesenas videla u šarenoj odori i malo je reći totalno poludela za njenim bojama.
-
Dobrodošli u Kikindu
Dobrodošli u grad gde rastu džinovske bundeve, zahvaljujući kojima se tokom septembra na glavnom gradskom trgu održava jedinstvena manifestacija Dani ludaje. Dobrodošli u kikindske parkove koji su zasluženo postali najveće zimovalište sova utina. Upoznajte grad koji čuva jednu od tri preostale suvače na celom svetu. Istražite mesto u kome se mamutica Kika stara 500 000 godine uglibila u močvarno tlo i tu završila svoju migraciju u toplije krajeve, a čiji je skelet sada izložen u Narodnom muzeju Kikinde.
putopisi
